Zašto BiH, i pored blagog ekonomskog rasta, ima ogromnu nezaposlenost i siromaštvo?

Piše: Prof. dr. Sadik Bahtić

Problem svih problema u Bosni i Hercegovini su nezaposlenost i siromaštvo, a uzrok tome je mikroekonomska nestabilnost. Po svim ekonomskim pokazateljima Bosna i Hercegovina ima blagi ekonomski rast, to jeste makroekonomsku stabilnost. Međutim, zbog kompliciranog Ustava ima mikroekonomsku nestabilnost, što se odražava na životni standard stanovništva.

Država koja nema mikroekonomsku stabilnost ne može da ima ekonomski rast i razvoj. Pod ekonomskim rastom se podrazumjeva porast vrijednost roba i usluga proizvedenih od strane neke zajednice u određenom vremenskom periodu.

Opšte posmatrano, to je porast bogatstva ili preciznije rečeno dohotka jedne države ili zajednice.

Bosna i Hercegovina ima najkompliciraniji Ustav na svijetu i s ovakvim Ustavom ne može stvoriti samoodrživu ekonomiju – ne može naprijed.

Između ostalog, u Bosni i Hercegovini na svim razinama vlasti imamo:

- dvije (2) države u državi, a jedna država ima deset (10) državica,

- četrnaest (14) vlada,

- četrnaest (14) parlamenata,

- preko 150 ministarstava, toliko ministara, zamjenika, pomoćnika, vozača, sekretarica itd.

-185 općina,

-199 budžeta a nemamo kormilara broda.

Zbog ovakve preglomazne administracije i prevelike javne potrošnje, država se neopravdano zadužuje i povećava namete privredi koja je već preopterećena raznoraznim davanjim i izdvajanjima.

Država nam je preskupa i ovoliku javnu potrošnju i administarciju ne bi mogle izdržati ni mnogo bogatije države od BiH, te stoga pod hitno trebamo krenuti u ekonomske reforme, kresanje državne administracije i smanjivanje javne potrošnje, jer privreda BiH ne može to više finansirati.

Šta treba uraditi da bi se u Bosni i Hercegovini pokrenuo ekonomski rast i razvoj kao preduslov makro i mikroekonomskoj stabilnosti?

1. Prije svega, Bosna i Hercegovina treba uvesti i finansijsku disciplinu na svim razinama vlasti.

2. Bosna i Hercegovina treba da stvori povoljan poslovni ambijent za nesmetan dolazak stranih investicija bez kojih nema proizvodnje, ekonomskog razvoja i zapošljavanja.

3. Bosna i Hercegovina treba da ubraza evropske integracije, jer ulazak u EU i NATO nam donose sigurnost, investicije, proizvodnju, pokretanje javnih radova i nova zapošljavanja.

4. Bosna i Hercegovina treba mjerama stimulativne politike da zaštiti domaću proizvodnju.

5. Bosna i Hercegovina treba da krene u reforme državne uprave u cilju smanjivanja javne potrošnje.

6. Bosna i Hercegovina treba da ubrza ekonomske reforme bez kojih nema razvoja i progresa.

7. Bosna i Hercegovina treba odlučnije da krene u borbu protiv mita, kriminala i korupcije koji negativno utiču na ekonomiju i sprečavaju dolazak stranih investitora.

8.Bosna i Hercegovina treba da poveća plate zaposlenima u kontrolnim institucijama u cilju smanjenja korupcije i uspješnije naplate prihoda.

9. Bosna i Hercegovina treba da vodi stimulativnu poresku politiku, tako što će poreskim olakšicama stimulisati zapošljavanje svakog novog radnika,(oslobađanje poreza za prijem novih radnika).

Najbolja poreska politika je “Manji porezi-više poreskih obveznika“, to za sobom donosi, veće prihode, veću zaposlenost, blagostanje i ekonomski razvoj u svim sferama života.

Također, Bosna i Hercegovina nema kontrolu nad platama – „NEMA KORMILARA BRODA“ jer fiskalni savjet na nivou države ima koordinirajuću ulogu, tako da nam pojedini načelnici, savjetnici, činovnici na nižim nivoima vlasti imaju velike plate, čak mnogo veće od državnih ministara i premijera.

Kao što se vidi iz priloženog, najveći ekonomski problemi u BiH, osim nezaposlenosti i siromaštva, su preglomazna administarcija i prevelika javna potrošnja. Možemo trošiti samo onoliko koliko zaradimo, a povećanje plata mora da prati produktivnost.

Nisam protiv visokih plata ako iza njih stoji rezultat. Nema bogate države bez bogatih pojedinaca. Bosna i Hercegovina je mala država sa bogatim prirodnim resursima, trebamo te resurse da stavimo u funkciju razvoja da bismo pokrenuli privredu, a ne kao sada – da služimo kao sirovinska baza nekim razvijenim državama (npr.Italija izvozimo trupce i građu, a uvozimo namaještaj).

Autor je univerzitetski profesor i bivši zastupnik Parlamenta Bosne i Hercegovine.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedIn